Не питај

Владимир Васић

Не питај...

Не питај... Писац: Владимир Васић

1
Не нитај што те љубим, —
Без греха морам мрети,
А уста твоја, душо,
Пехар су мени свети,

А тај ми пехар веру
И златне крепи снове,
И све што срце спасом
И небом својим зове.

Не питај... јер кад из тог
Пехара не бих пио,
Без вере и без наде,
Тежак бих грешник био.

2

Оковах срце пусто
У оков тешког ланца,
А тај је ланац сковат
Од твојих пољубаца.

Па што је срцу теже
И што га јаче боли,
То све те већма љуби,
То све те већма воли.

А када дође доба
Да умор срце свлада,
Пустићу нека бира...
Где хоће нека пада.

А знаш ли где ће пасти?...
Та на те твоје груди, —
Па да их опет грли,
Па да их опет љуби.

А ти се немој љутит,
Мој цвете узабрати,
Јер тај ће умор мени
Пољупци твоји дати.

3

Како ћу љубит' слике
Од светих иконица,
Кад сву ми светост стиже
Лепота твога лица?

Како ћу читат' речи
Из светих молитава,
Та сва ми вера лежи
У та два ока плава!
  

У Ерфурту 1864.

Напомена

Објављено у књизи Песме, стр. 65-67.

Извори

• Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 72-74.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.