Ne pitaj

Vladimir Vasić

Ne pitaj...

Ne pitaj... Pisac: Vladimir Vasić

1
Ne nitaj što te ljubim, —
Bez greha moram mreti,
A usta tvoja, dušo,
Pehar su meni sveti,

A taj mi pehar veru
I zlatne krepi snove,
I sve što srce spasom
I nebom svojim zove.

Ne pitaj... jer kad iz tog
Pehara ne bih pio,
Bez vere i bez nade,
Težak bih grešnik bio.

2

Okovah srce pusto
U okov teškog lanca,
A taj je lanac skovat
Od tvojih poljubaca.

Pa što je srcu teže
I što ga jače boli,
To sve te većma ljubi,
To sve te većma voli.

A kada dođe doba
Da umor srce svlada,
Pustiću neka bira...
Gde hoće neka pada.

A znaš li gde će pasti?...
Ta na te tvoje grudi, —
Pa da ih opet grli,
Pa da ih opet ljubi.

A ti se nemoj ljutit,
Moj cvete uzabrati,
Jer taj će umor meni
Poljupci tvoji dati.

3

Kako ću ljubit' slike
Od svetih ikonica,
Kad svu mi svetost stiže
Lepota tvoga lica?

Kako ću čitat' reči
Iz svetih molitava,
Ta sva mi vera leži
U ta dva oka plava!
  

U Erfurtu 1864.

Napomena

Objavljeno u knjizi Pesme, str. 65-67.

Izvori

• Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 72-74.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.