* * *



Нејаки Ненад

Роди мајка девет пособаца,
Родила их и одранила их,
Са преслице и са десне руке,
Сви је осам изженила редом,
А кад стала деветог женити, - 5
Тада роди десетог Ненада
- Онда им је погинуо баба. -
Сву господу сазва у сватове,
А не зваше Коруна војводу.
Незван дође Коруна војвода, 10
Па велики зулум починио:
Погубио сви девет синова,
И одвео сви девет снашица,
C њима води девет коња врани,
И однесе три товара блага. 15
Мало време за тим постојало,
Постојало до петнајст година,
Док је Ненад до коња дораст'о,
Та до коња и до сабље бритке!
Скупила се велика дружбина, 20
У дружбини нејаки Ненаде:
Свак' се овђе са рођеним хвали;
Који братом, који милом сејом,
Ненад нема ни брата ни сеје,
Снужден иде ка бјеломе двору, 25
Па бесједи својој старој мајци:
„Еј старице моја мила мајко,
„Што м' не роди брата ни сестрицу?“
Њему вели стара мила мајка:
„О мој сине, нејаки Ненаде, 30
„Родила сам девет пособаца,
„Родила сам и одранила сам,
„Све с преслице и са десне руке,
„Сви сам осам изженила редом,
„Кад сам стала деветог женити, 35
„Ја сам тебе десетог родила,
„Онда ти је баба преминуо;
„Сву господу звасмо у сватове,
„Ал' не звасмо Коруну војводу.
„Незван дође Коруна војвода, 40
„Па погуби сви девет синова,
„И одведе сви девет снашица,
„И однесе три товара блага,
„И са њима девет коња врани."
Коња седла нејаки Ненаде, 45
Коња језди Коруновом двору;
Пред двором је најмлађа снашица,
Њој је Ненад божју помоћ назв'o:
„Божја помоћ, љепота девојко,
„Је- л' у двору Коруна војвода? 50
„Ушетај се у бјеле дворове,
„Зови њега пред двор на мејдане!“
Ушета се млађана у дворе,
Па бесједи Коруни војводи:
„Господине, Коруна војводо, 55
„Тебе јунак зове на мејдане!“
Њу ми пита Коруна војвода:
„Какав јунак од кога ли града,
„Каква лица, какова ли стаса?“
Одговара млађана девојка: 60
„Бело лице к'о бела хартија,
„А стаса је Краљевића Марка!"
Тада рече Коруна војвода:
„То је Ненад жалосна му мајка,
„Које њега силе дотераше?“ 65
Скочи брзо на ноге лагане,
Од брзине у кошуљи танкој,
Од хитрости на гола коњица,
С голом сабљом у десници руци,
Па излази пред двор на мејдане, 70
Па говори нејаком Ненаду:
„Ој Ненаде, жалосна ти мајка,
„Које силе тебе дотјераше?“
Одговара нејаки Ненаде:
„Курвин сине, Коруна војводо, 75
„Кад те нису у сватове звали,
„Зашто дође незван у сватове?
„Зашт' погуби мојих девет браћа?
„Зашт' одведе сви девет снашица?
„Зашт' одведе девет врани коња?" 80
Ману сабљом нејаки Ненаде,
Ману сабљом одсече му главу,
И погуби Коруна војводу.
Врисну тужна Корунова љуба,
Врисну, тужна као змија љута, 85
Доле паде више не устаде!
Узе Ненад сви девет снашица,
И узима три товара блага,
И узима девет коња врани,
Те одлази старој, милој мајци, 90
Сви је осам снаха разудао,
А најмлађу за себе узео!


Референце


Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 58-60.