* * *



Nejaki Nenad

Rodi majka devet posobaca,
Rodila ih i odranila ih,
Sa preslice i sa desne ruke,
Svi je osam izženila redom,
A kad stala devetog ženiti, - 5
Tada rodi desetog Nenada
- Onda im je poginuo baba. -
Svu gospodu sazva u svatove,
A ne zvaše Koruna vojvodu.
Nezvan dođe Koruna vojvoda, 10
Pa veliki zulum počinio:
Pogubio svi devet sinova,
I odveo svi devet snašica,
C njima vodi devet konja vrani,
I odnese tri tovara blaga. 15
Malo vreme za tim postojalo,
Postojalo do petnajst godina,
Dok je Nenad do konja dorast'o,
Ta do konja i do sablje britke!
Skupila se velika družbina, 20
U družbini nejaki Nenade:
Svak' se ovđe sa rođenim hvali;
Koji bratom, koji milom sejom,
Nenad nema ni brata ni seje,
Snužden ide ka bjelome dvoru, 25
Pa besjedi svojoj staroj majci:
„Ej starice moja mila majko,
„Što m' ne rodi brata ni sestricu?“
Njemu veli stara mila majka:
„O moj sine, nejaki Nenade, 30
„Rodila sam devet posobaca,
„Rodila sam i odranila sam,
„Sve s preslice i sa desne ruke,
„Svi sam osam izženila redom,
„Kad sam stala devetog ženiti, 35
„Ja sam tebe desetog rodila,
„Onda ti je baba preminuo;
„Svu gospodu zvasmo u svatove,
„Al' ne zvasmo Korunu vojvodu.
„Nezvan dođe Koruna vojvoda, 40
„Pa pogubi svi devet sinova,
„I odvede svi devet snašica,
„I odnese tri tovara blaga,
„I sa njima devet konja vrani."
Konja sedla nejaki Nenade, 45
Konja jezdi Korunovom dvoru;
Pred dvorom je najmlađa snašica,
Njoj je Nenad božju pomoć nazv'o:
„Božja pomoć, ljepota devojko,
„Je- l' u dvoru Koruna vojvoda? 50
„Ušetaj se u bjele dvorove,
„Zovi njega pred dvor na mejdane!“
Ušeta se mlađana u dvore,
Pa besjedi Koruni vojvodi:
„Gospodine, Koruna vojvodo, 55
„Tebe junak zove na mejdane!“
Nju mi pita Koruna vojvoda:
„Kakav junak od koga li grada,
„Kakva lica, kakova li stasa?“
Odgovara mlađana devojka: 60
„Belo lice k'o bela hartija,
„A stasa je Kraljevića Marka!"
Tada reče Koruna vojvoda:
„To je Nenad žalosna mu majka,
„Koje njega sile doteraše?“ 65
Skoči brzo na noge lagane,
Od brzine u košulji tankoj,
Od hitrosti na gola konjica,
S golom sabljom u desnici ruci,
Pa izlazi pred dvor na mejdane, 70
Pa govori nejakom Nenadu:
„Oj Nenade, žalosna ti majka,
„Koje sile tebe dotjeraše?“
Odgovara nejaki Nenade:
„Kurvin sine, Koruna vojvodo, 75
„Kad te nisu u svatove zvali,
„Zašto dođe nezvan u svatove?
„Zašt' pogubi mojih devet braća?
„Zašt' odvede svi devet snašica?
„Zašt' odvede devet vrani konja?" 80
Manu sabljom nejaki Nenade,
Manu sabljom odseče mu glavu,
I pogubi Koruna vojvodu.
Vrisnu tužna Korunova ljuba,
Vrisnu, tužna kao zmija ljuta, 85
Dole pade više ne ustade!
Uze Nenad svi devet snašica,
I uzima tri tovara blaga,
I uzima devet konja vrani,
Te odlazi staroj, miloj majci, 90
Svi je osam snaha razudao,
A najmlađu za sebe uzeo!


Reference


Izvor

Nikolić A. Grigorije: Srpske narodne pesme iz Srema, Like i Banije, U Novom Sadu, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, 1889., str. 58-60.