Отворите главни мени

Неранџе. V. Занесен сам, глава ми је

Неранџе - V. Занесен сам, глава ми је
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


НЕРАНЏЕ

V


Занесен сам, — глава ми је
Напуњена мисли разних;
Занесен сам, — немо седим
Крај столова, чаша празних.

Што б’ у срцу било песме,
Све с’ у мисли сетне носи,
Тражи Бога и анђеле
Да утехе мало проси.

Нит’ у мени жеље има,
Да с’ у бујном вину кваси,
Свако лепо уживање
Мене, самца, обилази.

Та крај хладног срца, аој!
Шта је лепо, шта је врло?
И најслађе миловање
За мене је изумрло.

Па ко може трајат’ дане
Тако тужно и кукавно?
Та да није тебе, душо,
Нестало би мене давно.

Ал’ овако душа моја
Чистоти се твојој диви,
Те у тужном поуздању
Јоште тиња, јоште живи!



НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у часопису Вила, 1865 бр. 41. Збирка Жубор и вихори, стр. 116: Неразумљива песма

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 90-91. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.