Непознатој
| Непознатој Писац: Сима Милутиновић Сарајлија |
(У Скели под Видином смишљена)
Чудна момо, Влахињо!
Твога лица бијелог
И срдашца весела
у свем колу не бјеше.
Ал' ми жао остаде,
И жалићу до гроба,
Ђе ти очи не згледах,
Образах ли јаготке.
Трепавице т' дугачке
Прекриле их румене,
Обрвам, си узвила
Кано млада Сарајка.
Вјеруј вјери: Боли ме
Што те туђом виђox ја;
Већ ми ходи лијек дај,
С мном ли у гроб лијегај.
1817.
Извор уреди
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 122
|