Непознатој

Непознатој Писац: Сима Милутиновић Сарајлија

(У Скели под Видином смишљена)

Чудна момо, Влахињо!
Твога лица бијелог
И срдашца весела
у свем колу не бјеше.

Ал' ми жао остаде,
И жалићу до гроба,
Ђе ти очи не згледах,
Образах ли јаготке.

Трепавице т' дугачке
Прекриле их румене,
Обрвам, си узвила
Кано млада Сарајка.

Вјеруј вјери: Боли ме
Што те туђом виђox ја;
Већ ми ходи лијек дај,
С мном ли у гроб лијегај.

1817.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 122

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Сима Милутиновић Сарајлија, умро 1847, пре 177 година.