Немоћ
Немоћ
Побеђени смо!
Истину свету и праву
сахранили смо и по стоти пут
и предали смо Забораву
оно што је било;
и верујемо да је све то
била шала
пјаног једног, лудог Карневала
који је у крви отпловио; и, ето,
сада је опет све у реду.
Затворили смо очи на беду
и рекли смо да су то наши греси...
Признали смо да смо чемпреси
да вас само хладе сађени,
пристали смо чак и да буду награђени
сви ваши понизни лакеји -
наше убице јучерашње.
И опет су протекли дани,
растргани,
без спона
између греха и среће,
као пре.
А ми, као богови изгнани,
без власти и без трона,
певамо опет у Маглу и у Ноћ,
као пре...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|