Nemoć
Nemoć
Pobeđeni smo!
Istinu svetu i pravu
sahranili smo i po stoti put
i predali smo Zaboravu
ono što je bilo;
i verujemo da je sve to
bila šala
pjanog jednog, ludog Karnevala
koji je u krvi otplovio; i, eto,
sada je opet sve u redu.
Zatvorili smo oči na bedu
i rekli smo da su to naši gresi...
Priznali smo da smo čempresi
da vas samo hlade sađeni,
pristali smo čak i da budu nagrađeni
svi vaši ponizni lakeji -
naše ubice jučerašnje.
I opet su protekli dani,
rastrgani,
bez spona
između greha i sreće,
kao pre.
A mi, kao bogovi izgnani,
bez vlasti i bez trona,
pevamo opet u Maglu i u Noć,
kao pre...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|