Нек’ се Пиндар по стрмоме виси Еликону

Нек’ се Пиндар по стрмоме виси Еликону
Писац: Павле Соларић

* * *

Нек’ се Пиндар по стрмоме виси Еликону,
    Вергилиј музе снуби по Темпеа лону,
С Ипокрене нека пије Овидиј струје,
    Нек’ воздуси од Пегаза с Орацијем зује;
Нек’ се рву досјетљиви с Фамом пјеснословци,5
    Јуродиви нек’ се муче за стих стихотворци.
Ја, кад шећем по холмови рујнолозни гора,
    Превише сам, за окладу, олимпијски двора!
Кад се шалим у дружеству сербски дјевојака,
    Ја судбини руке вежем, са мном је нејака.10
Каде ц’једим душне влаге из винова града,
    Ум мој жали мечтанија парнасидски чада.
А кад љубу моју грлим, благујем на крилу,
    Сву обимљем превиспрени Емпиреја силу.

15

Нит’ је коме лучше пјесан тада благоволна,
Нит’ вјечности извјеснија, него мени волна.

Извори

Павле Соларић: Гозба (сабране пјесме), Српско културно друштво "Зора", Београд, 1999, Библиотека "Кладенац" (српска културна баштина од Барање до Боке Которске) књига I.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Павле Соларић, умро 1821, пре 203 године.