Нека свијет своје збори

Мило Јововић

Нека свијет своје збори,
Ја ћу увјек зборит' исто:
Да ми за те срце гори;
Да те љубим душо, чисто.

Нећу пазит' друге моме,
Нит' ми друга љубав треба;
Ти једина срцу моме
Јеси душо, испод неба.

У теби се заљубило
Моје срце још одавна,
А да није тебе било,
Рака би му била справна.

Без тебе бих моро' мр'јети
К'о болесник без љекара.
Да ме погледтвој сад свети
Не весели и одмара.

Смилуј ми се, моја вило,
Пошто знадеш љубав моју,
Гр'јех велики би сад било,
Да ми не даш руку твоју.

Разгони ми срца таму,
Да га јади не поруше;
Љубит тебе оћу саму
Из свег срца, из све душе.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

БАР (Црна Гора) 1898., М. Јововић, „Словански свет “, број 15., у Бечу, 14. августа 1898., стр. 230.