Неверном драгом

Сунце јарко, не сијаш једнако,
Мој ме драги не љуби једнако!
Знаш, неверо, како си се клео,
Пред иконом, пред светим Николом,
На сред села, код крста црвена?
Ти се клео, да си ме волео:
„Другу нећу, за тобом умрећу!”
А сад, драги, на ме и не гледиш!
Ил’ ме љуби, ил’ ме се окани,
Или мене млађану сарани —
Ја се млада тобом помами.

Извор

Стеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 6-7.