НА РАСТАНКУ
Када умре мило цвеће
Жарких дана
И зашуми листак жути
С тужних грана.
Кад увену премалетни
Цветни краси
И заћуте славујака
Слатки гласи.
Сунашце се за облаке
Тужно скрије
И тајна ти нека туга
Дух прелије.
Ти не видиш нигде знака
Од живота
Ледна ти се гуја око
Срца смота,
И кроз грање чујеш вихор
Како хуји
А теби се суза отме
Па заструји.
Слушаш песму, али не знаш
Ко је поје —
То је одјек, уздах тихи
Песме моје.
Он те сећа златних дана
Прошлог санка
Он ти јавља часак кобни
Од растанка.
И звук слаби тихо тужи
И уздише,
Па шапуће: никад више,
Никад више...
Ленскій
