NA RASTANKU
Kada umre milo cveće
Žarkih dana
I zašumi listak žuti
S tužnih grana.
Kad uvenu premaletni
Cvetni krasi
I zaćute slavujaka
Slatki glasi.
Sunašce se za oblake
Tužno skrije
I tajna ti neka tuga
Duh prelije.
Ti ne vidiš nigde znaka
Od života
Ledna ti se guja oko
Srca smota,
I kroz granje čuješ vihor
Kako huji
A tebi se suza otme
Pa zastruji.
Slušaš pesmu, ali ne znaš
Ko je poje —
To je odjek, uzdah tihi
Pesme moje.
On te seća zlatnih dana
Prošlog sanka
On ti javlja časak kobni
Od rastanka.
I zvuk slabi tiho tuži
I uzdiše,
Pa šapuće: nikad više,
Nikad više...
Lenskій
