На глас смрти инж. В. Паганина
(Управитеља Барског Друштва)
На удес горки судбине твоје,
Свачије срце осјети тугу:
Био си омиљен у нашем кругу,
Љубљен и чашћен од дружине своје.
У своме раду – то свак призна,
Да ревност твоја бјеше обилна:
Скромност, доброта и одвећ сил??
Али на жалост све сад престаје.
Тебе већ није, судба те сруши,
Њен удес кобни ко спр'јечит' може?
По свуд се чује: жали га Боже!
Лака му земља и покој души.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
М. Јововић, „Цетињски вјесник“, број 85., Цетиње, 27. октобра 1910., стр. 4.