На глас смрти инж. В. Паганина
(Управитеља Барског Друштва)
На удес горки судбине твоје,
Свачије срце осјети тугу:
Био си омиљен у нашем кругу,
Љубљен и чашћен од дружине своје.
У своме раду – то свак призна,
Да ревност твоја бјеше обилна:
Скромност, доброта и одвећ сил??
Али на жалост све сад престаје.
Тебе већ није, судба те сруши,
Њен удес кобни ко спр'јечит' може?
По свуд се чује: жали га Боже!
Лака му земља и покој души.
М. Јововић, „Цетињски вјесник“, број 85., Цетиње, 27. октобра 1910., стр. 4.