На бадњи дан/28

ПОЈАВА ОСМА

ПОЈАВА ОСМА
ЊУШКАЛО и пређашњи.

СВЕТОЗАР:
Ко то куца?
ЊУШКАЛО (уђе):
У име закона позивам всо да се предате!
СВЕТОЗАР (пусти Марију):
Шта, ви сте то, господине Њушкало?
ЊУШКАЛО:
А зар сте ви то господине, Вујићу? Опростите, нисам знао, да овде седите, иначе се не бих усудио —-
СВЕТОЗАР (за себе):
Проклети лопов, није знао!
ЊУШКАЛО:
Знате, господине Вујићу, званије моје, мој задатак, да се старам о сигурности ове вароши, довео ме је овамо кад сам чуо викати за помоћ. Мислио сам —
СВЕТОЗАР:
Добро, добро! Сад сте видили, да овде нема лопова!
ЊУШКАЛО (смешећи се):
Видио сам, да боме, да нема лопова, — осим ако она два црна ока нису лопови, што умеју човеку да срце украду.
СВЕТОЗАР:
Господине, таке примедбе задржите за себе!
ЊУШКАЛО:
Разумем господине Вујићу, — нисам хтео никога увредити, — госпођица ће већ опростити мојој смелости!
СВЕТОЗАР:
Доста је, — сада можете ићи!
ЊУШКАО:
Разумем, господине Вујићу, — идем одмах! — Боже мој како сте нестрпљиви!
СВЕТОЗАР:
Зар нисте чули!
ЊУШКАЛО:
Идем већ, господине Вујићу! — Немојте само заборавити врата забравити, да вас не би још који орган полиције узнемирио!
СВЕТОЗАР:
Ако сада одмах не одете, онда ћу вам ја пут показати!
ЊУШКАЛО:
Боже мој! као да ћу издати тајну, да господин Вујић, који је познат као најсолиднији млад човек, оваке посете —
СВЕТОЗАР:
Гром и пакао, — на поље! (Ухвати га и гура.)
ЊУШКАЛО (једнако говори):
Ја нисам тај човек, који разносим новости по вароши! Ја нисам тај човек, који правим сплетке! Ја ниаам — (оде.)