На Давидовцу
Писац: Јован Грчић Миленко





     На Давидовцу

       Из »Слоге«


У долини једној рајској,
Где славујак песме поји,
На подножју брда лепа
Давидовац извор стоји.

Обгрљен је зелен-грањем,
Што му густа хлада даје.
Хеј, извора овакога
Око моје не познаје!

А из њега поток мали
Кроз долину путе шара,
Са шљунчићи чисти, лепи,
Тије зборе разговара.

Па се с њима љупко прашта,
Кроз густо се вијућ' грање, -
Ој, како је слатко слушат'
Поточића шапутање!

Колико сам пута туда
У дебелом, лепом хладу,
Крај извора рајевскога
Одмарао душу младу.

А славуј ми песме пев'о —
Та каквих ми пев'о није!
Али једном — ој, сећам се, -
Понајлепше пев'о ми је...

Једног лепог летњег дана
Сијало је сунце сјајно,
А славуји, певци дивни,
Певали су песме бајно.

Ла'орићи тији, благи,
Нијали су росно цвеће,
Кроз које се поток мали
Са тијани вали шеће.

А у једном густом хладу,
Где с' највећма грли грање,
Тије зборе зборило је
Давидовца шапутање.

Ја се тада туде нађох,
Ој, и моја лепа вила, —
Та да има лака крила,
Равијојли б' друга била!

Грлио сам моје цвеће,
Љубио сам моју наду,
Па са каквим вељим жаром,
То пољупци врели знаду!

А славуј нам песме пев'о
Кроз брестово густо грање,
Са умилном песмом својом
Сладио нам миловање.

И дотле сам млађан слуш'о
Како славуј песме вије,
Ал' онако јоште никад,
Никад славуј пев'о није.

Ваљда ј' и он осећао
Што и наше душе двије,
Па је хтео песмом бајном
Осећања да излије.

Ој, сећаш се тога дана,
Кажидер ми, лепа вило!
Је л' да ј' среће међу нама
И сувише тада било!

Још и данас, ка' и прије,
Тамо славуј песме вије,
А кроз оно густо грање
И сад с' чује шапутање.

И сад онај поток мали
Са сребрни тече вали.
Све је тамо ка' и прије,
Само мене с вилом није...




Напомене уреди

  • Ова песма је објављена у: Даница. 1864, стр. 359.

Извори уреди

  • Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, страна 7-9, Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.