Викизворник

Народне песме из часописа "Пиротски зборник"

Новица Живковић: Народна љубавна лирика из пиротског краја [избор], „Пиротски зборник", бр. 1, Пирот, 1968., страна 173-182. уреди

     Тридесетак приложених песама представљају избор из већег броја народних лирских песама које сам прикупио у Пироту и селима пиротског краја. Прикупљање и бележење народних песама вршио сам током више година, али особито интензивно у периоду од 1952. до 1958. године, за време свог службовања у Учитељској школи у Пироту, при чему су ми ученици старијих разреда ове школе, које сам за овај посао заинтересовао, веома много помогли у томе.
     Од песама различитог садржаја, разних облика и дужина, овде су дате
само краће песме љубавног карактера, које су, иначе, најлепше и најбројније.

                                                НОВИЦА ЖИВКОВИЋ

Петар Цветковић: Лазарице, „Пиротски зборник", бр. 2, Пирот, 1969., страна 189-196. уреди

Др Илија Николић: „Никола Јакшевац као скупљач пиротских народних умотворина“, „Пиротски зборник", бр. 3, Пирот, 1971., страна 121-131. уреди

Др Илија Николић: Милан Ђ. Станојевић и његова збирка народних песама из пиротског краја (1868—1934), „Пиротски зборник", бр. 4, Пирот, 1972., страна 197-207. уреди

Др ИЛИЈА НИКОЛИЋ

МИЛАН Ђ. СТАНОЈЕВИЋ И ЊЕГОВА ЗБИРКА НАРОДНИХ ПЕСАМА ИЗ ПИРОТСКОГ КРАЈА (1868—1934)

     Југозападни део некадашњег пиротског округа, брдовити и пространи лужнички срез био је до 1892. године у погледу народне поезије готово неиспитан. Тада се појавио млади стрижевачки учитељ Милан Ђ. Станојевић, један од првих записивача народних песама тога краја. Рођен 19. ссптембра 1868. у Горчинцу.[1] Основну школу учио јс у Стрижевцу, где му је отац обављао дунђерске послове. По очевој жељи, требало је да буде у његовом занату, међутим, пошто је био одличан ћак, по наговору учитеља, отишао је у Пирот на даље школовање. Са уштеђеним новцем и без очева знања допутовао је у Београд, уписао се у учитељску школу, завршио је и био постављен за учитеља у Стрижевцу, у који је дошао ујесен 1889. и отпочео са радом у тек отвореној школи изван села, у засеоку Бела Вода. Уз помоћ седам, истина неписмених, али вредних чланова школског одбора, са 52 ученика у четири неподељена разреда, млад и полетан постигао је запажене резултате.[2] У тој основној школи остао је до 15. маја 1892, затим је премештен у Брестовац, где се оженио учитељицом Милевом Јанковић с којом је учитељевао у Оснићу, Метовници и Брзоходу.[3]. Сиромашни родитељи живели су му у Пироту. У жељи да им помогне, обратио се 7. јула 1896. с молбом министру просвете да га премести за Пирот, наводећи, између других и разлог тај: „Што сам — пише он још раније почео прикупљати народне умотворине у пиротском округу, и кад бих добио Пирот, могао бих исти посао продужити.[4] Премештен у Пирот, дошао је са женом и био најпре учитељ V и VI разреда основне школе у Пазару, затим њен управитељ и дугогодишњи школски надзорник за пиротски округ, све до 1911. када је на свој захтев премештен у Београд, где је као учитељ основие школе близу Саборне цркве и пензиописан 1924. године. Умро је 11. маја 1934.[5]
     Милан Ђ. Станојевић се занимао и књижевним радом. Благе нарави, музакалан и вредан, он се још од ране младости, поред бележења народних песама, бавио и писањем љубавних и дечјих песама, те био добар педагог и писац. Сарађивао је у Зорици, Зраку, Звезди Јанка Веселиновића, Учитељу, Невену, Делу и другим. Написао је књигу за децу „На пропланку" и позоришни комад „Јастребачки соко".
     Народне песме бележио је у првим годинама свога учитељевања у Стрижевцу (1889—1892) и у Пироту (1899). Не знамо тачно колико је забележио, тек сачувала се у рукопису његова збирка краљичких народних песама, коју је, у виду свог саопштења, читаног на збору пиротских учитеља 1892. под насловом „Из народних обичаја у срезу лужничком, округа Пиротског — КРАЉ“, преписао у Црној Реци 1893. и послао Етнографском одбору Српске академије наука.[6] У њој је, после декларативно-патриотског увода, описао народни обичај КРАЉ (КРАЉИЦЕ, у другим деловима Србије) и уза њ приложио 76 текстова народних песама, које је забележио из уста самих певача „краљева".
     Када је предао рукопис Етнографском одбору, Милан Ђ. Станојевић је — као и остали скупљачи — очекивао да ће му се збирка што скорије штампати у Зборнику Академије. Међутим, године су пролазиле, а до тога није долазило. Председник Етнографског одбора Академије Пера П. Ђорђевић поднео је 1794. у свом извештају мишљење да се, пошто се све прикупе, изда један велики зборник народних умотворина у више књига, у избору; и пошто је његов предлог Председништво Академије на свом састанку од 11. априла 1894. усвојило,[7] до појединичаног штампања збирки — па ни Станојевићеве — није дошло, то је, како смо утврдили, М. Ђ. Станојевић штампао у „Звезди" Јанка Веселиновића, под називом ПИРОЋАНКЕ, међу деветнаест 14 народних песама из своје рукописне збирке.[8] Пет љубавних (три лирске и две епске) које се не налазе у Академијином рукопису, први пут је штампао у „Звезди: (Сестра брата на обеда звала (Договор, 21). Ој убава, убава девојћо (Девојачке чини, 11) Прочула се Милица (Милица, 27) Да што ми се на планин белеје (Милош и Милица, 80) а Обложи се Тодоре везире (Тодор везир и Јевреје, 161).
     Из Станојевићеве рукописне збирке штампао је 1903. угледни норвешки слависта ОЛАФ БРОХ[9] седам народних (пет њих краљичких) песама у свом знаменитом делу: „Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens"[10] као потврду својих дијалектолошких испитивања, која је 1899. по налогу Бечке академије наука вршио на територији пиротског, затим лесковачког и врањског округа. Брох је то учинио по личној дозволи М. Ђ. Станојевића, с којим се срео у Пироту у јесен 1899. Неколико њих нису из оригинала Академијина рукописа. Текстови народних песама у Броха забележени су стручније него код М. Ђ. Станојевића. Акцентовани су, а сачувана је у њима и двопадежна именичка декларација. Постоји разлика и у нешто скраћеним текстовима. На тачност бележења песама код Броха указао је својевремено и Александар Белић у оцени његове књиге.[11]
     Милан Ђ. Станојевић је у наставку доношења народних песама из лужничког среза штампао у Звезди још 25 других народних орских песама.[12] Сакупљао је и народне речи из Пирота, које је у виду збирке такође послао Академији за њен Речник.[13]
     Својом рукописном збирком од стотину углавном краљичких и орских народних песама Милан Ђ. Станојевић је међу првима открио народне умотворине Лужнице, тог забаченог, планинског дела пиротског краја. Рођен у њој, он је тамо и младост провео, а по школовању, посветио јој је и прве дане свога учитељевања. Народне песме забележио је доста добро. Мелодијски ритам сачуван је у њима, особито у орским песмама у којима певање условљено и темпом игре доминира над речима. Штета што песме нису акцентоване, не знамо им ни имена певача и играча, ни место и време бележења — што се не да надокнадити. Можемо зажалити и што њихова мелодија није забележена — поготову када се зна да је Милан Ђ. Станојевић учитељ надарене природе и извесног музичког образовања.
     Прегршт народних песама из његове збирке доносимо овде у прилогу.[14]

ЉУБАВНА ПЕСМА

ОРСКЕ ПЕСМЕ

Референце уреди

  1. ↑ Када сам 20. јуна 1958. заједно Са 80-годишњом учитељицом Станом Јовановић, једном од првих ученица пиротске гимназије посетио Милеву, супругу Милана Ђ. Станојевића и њену кћер Смиљку Васић у њиховом стану у Београду, љубазно су ми омогућиле преглед породичне заоставштине из које сам за овај рад узео извесне податке и фотографију М. Б. Ст. — Сећајући се са поштовањем племенитих ликова данас покрјне и Стане и Милеве, захваљујем се и овом приликом Станојевићевој кћери др Смиљки Васић на помоћи која ми је том приликом указана.
  2. ↑ Архив Србије. Мин. просвете 1890. фасц. VI. Извештај М. Ђ. Станојевића од 30. новембра 1899. о стању стрижевачке основне школе.
  3. ↑ Архив Србије. Мин. просвете 1894. фасц. 17, 28. Молба М. Ђ. Ст. од 2. јула 1894. да га премести из Оснића у Пирот.
  4. ↑ Архив Србије. Мин. просвете 1896. фасц. 32, 158. Молба М. Б. Ст. од 7. јула 1896. за премештај у Пирот.
  5. ↑ (Некролог:) Смрт Милана Ђ. Снатојевића — Млађинца, учитеља и дечјег књижевника. НАРОДНА ПРОСВЕТА (лат). Београд, 1934, бр. 47. 20. мај, 1934. стр. 4.
  6. ↑ АРХИВ Српске академије наука и уметности. Етнографска збирка, бр. 3.
  7. ↑ ИЗВЕШТАЈ о раду Етнографског одсека Српске краљ. академије од 12. II 1896. ГОДИШЊАК X, 1896. стр. 221—227.
  8. ↑
    Станојевић, М. Ђ.: Народно благо. ПИРОЋАНКЕ. Прибележио М. Ђ. Станојевић, учитељ.
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 15. 4. фебруар, стр. 120 и б,
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 16. 6. фебруар, стр. 128 а и б,
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 17. 9. фебру&р, стр. 135 а и б,
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 18. 11 фебруар, стр. 142 —143,
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 19. 4. март, стр. 150.
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 100. 21. новембар, стр. 1.
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 104. 9. децембар, стр. 825 — 826.
    Захваљујем и на овоме месту своме професору, данас покојном др Војиславу М. Јовановићу који ми је указао на постојање ових народних песама штампаних у ретко доступној „Звезди" Јанка Веселиновића.
  9. ↑ Московљевић, Милош: ОЛАФ БРОК (1867 — 1961). НАШ ЈЕЗИК. Београд, 1961. књ. XI, стр. 121 —124.
  10. ↑ Оlaf Broch: Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens von mit einer Dialektkarte. Wien 1903. S. 342+I.—Vidi зtr. 2 i 316—321—8° Ко1: Keiserlich Akademie der Wissenschatten... Sūdslavische Dialektstudien, III
  11. ↑ Белић, А.: О дијалскатском материјалу О. Броха у књмзи „Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens", СРПСКИ АИЈАЛЕКТОЛОШКИ ЗБОРНИК, књ. II. Расправе и грађа
  12. ↑ Станојевић, Милан. Српске народне песме из Пиротског округа. Из збирке Милана Ђ. Станојевића, учитеља. ОРСКЕ ПЕСМЕ-ЗВЕЗДА, лист за забаву, поуку и књижевност, 1900. Уредник Јанко М. Веселиновић, св. II, септембар, стр. 304 — 311.
  13. ↑ Станојевић, Милан. Збирка речи из Пирота, 1899. РЕЧНИК срискохрватског књижевног или народног језика I. Српска акадсмија наука. Београд, 1959. стр. СI.
  14. ↑ Избор и нумерација песама извршио је И. Н. Првих 14 песама су из рукописне збирке „Краљ" (и то овде бр. 1 — у рукопису је бр. 47=1(47), 2(1), 3(7), 4(10)„ 5(67), 6(13), 7(15), 8(30), 9(35), 10(38), 11(53), 12(56), 13(73), и 14 (стр. 10); песму бр. 15., донео сам из штампане збирке „Пироћанке" (Звезда III/1899, бр. 15., 4. фебруар, стр. 120/б; следећих 6 песама су такође из штампане збирке М. Ђ. Станојевића, под насловом: „Орске песме (из пиротског округа), објављене у Звезди, 1900, ст. II, стр. 304 — 311.

Референце уреди

Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Народне_песме_из_часописа_%22Пиротски_зборник%22&oldid=133693”