Народне песме из часописа "Пиротски зборник"

Новица Живковић: Народна љубавна лирика из пиротског краја [избор], „Пиротски зборник", бр. 1, Пирот, 1968., страна 173-182.

уреди

     Тридесетак приложених песама представљају избор из већег броја народних лирских песама које сам прикупио у Пироту и селима пиротског краја. Прикупљање и бележење народних песама вршио сам током више година, али особито интензивно у периоду од 1952. до 1958. године, за време свог службовања у Учитељској школи у Пироту, при чему су ми ученици старијих разреда ове школе, које сам за овај посао заинтересовао, веома много помогли у томе.
     Од песама различитог садржаја, разних облика и дужина, овде су дате
само краће песме љубавног карактера, које су, иначе, најлепше и најбројније.

                                                НОВИЦА ЖИВКОВИЋ

Петар Цветковић: Лазарице, „Пиротски зборник", бр. 2, Пирот, 1969., страна 189-196.

уреди

Др Илија Николић: „Никола Јакшевац као скупљач пиротских народних умотворина“, „Пиротски зборник", бр. 3, Пирот, 1971., страна 121-131.

уреди

Др Илија Николић: Милан Ђ. Станојевић и његова збирка народних песама из пиротског краја (1868—1934), „Пиротски зборник", бр. 4, Пирот, 1972., страна 197-207.

уреди
Др ИЛИЈА НИКОЛИЋ

МИЛАН Ђ. СТАНОЈЕВИЋ И ЊЕГОВА ЗБИРКА НАРОДНИХ ПЕСАМА ИЗ ПИРОТСКОГ КРАЈА (1868—1934)

     Југозападни део некадашњег пиротског округа, брдовити и пространи лужнички срез био је до 1892. године у погледу народне поезије готово неиспитан. Тада се појавио млади стрижевачки учитељ Милан Ђ. Станојевић, један од првих записивача народних песама тога краја. Рођен 19. ссптембра 1868. у Горчинцу.[1] Основну школу учио јс у Стрижевцу, где му је отац обављао дунђерске послове. По очевој жељи, требало је да буде у његовом занату, међутим, пошто је био одличан ћак, по наговору учитеља, отишао је у Пирот на даље школовање. Са уштеђеним новцем и без очева знања допутовао је у Београд, уписао се у учитељску школу, завршио је и био постављен за учитеља у Стрижевцу, у који је дошао ујесен 1889. и отпочео са радом у тек отвореној школи изван села, у засеоку Бела Вода. Уз помоћ седам, истина неписмених, али вредних чланова школског одбора, са 52 ученика у четири неподељена разреда, млад и полетан постигао је запажене резултате.[2] У тој основној школи остао је до 15. маја 1892, затим је премештен у Брестовац, где се оженио учитељицом Милевом Јанковић с којом је учитељевао у Оснићу, Метовници и Брзоходу.[3]. Сиромашни родитељи живели су му у Пироту. У жељи да им помогне, обратио се 7. јула 1896. с молбом министру просвете да га премести за Пирот, наводећи, између других и разлог тај: „Што сам — пише он још раније почео прикупљати народне умотворине у пиротском округу, и кад бих добио Пирот, могао бих исти посао продужити.[4] Премештен у Пирот, дошао је са женом и био најпре учитељ V и VI разреда основне школе у Пазару, затим њен управитељ и дугогодишњи школски надзорник за пиротски округ, све до 1911. када је на свој захтев премештен у Београд, где је као учитељ основие школе близу Саборне цркве и пензиописан 1924. године. Умро је 11. маја 1934.[5]
     Милан Ђ. Станојевић се занимао и књижевним радом. Благе нарави, музакалан и вредан, он се још од ране младости, поред бележења народних песама, бавио и писањем љубавних и дечјих песама, те био добар педагог и писац. Сарађивао је у Зорици, Зраку, Звезди Јанка Веселиновића, Учитељу, Невену, Делу и другим. Написао је књигу за децу „На пропланку" и позоришни комад „Јастребачки соко".
     Народне песме бележио је у првим годинама свога учитељевања у Стрижевцу (1889—1892) и у Пироту (1899). Не знамо тачно колико је забележио, тек сачувала се у рукопису његова збирка краљичких народних песама, коју је, у виду свог саопштења, читаног на збору пиротских учитеља 1892. под насловом „Из народних обичаја у срезу лужничком, округа Пиротског — КРАЉ“, преписао у Црној Реци 1893. и послао Етнографском одбору Српске академије наука.[6] У њој је, после декларативно-патриотског увода, описао народни обичај КРАЉ (КРАЉИЦЕ, у другим деловима Србије) и уза њ приложио 76 текстова народних песама, које је забележио из уста самих певача „краљева".
     Када је предао рукопис Етнографском одбору, Милан Ђ. Станојевић је — као и остали скупљачи — очекивао да ће му се збирка што скорије штампати у Зборнику Академије. Међутим, године су пролазиле, а до тога није долазило. Председник Етнографског одбора Академије Пера П. Ђорђевић поднео је 1794. у свом извештају мишљење да се, пошто се све прикупе, изда један велики зборник народних умотворина у више књига, у избору; и пошто је његов предлог Председништво Академије на свом састанку од 11. априла 1894. усвојило,[7] до појединичаног штампања збирки — па ни Станојевићеве — није дошло, то је, како смо утврдили, М. Ђ. Станојевић штампао у „Звезди" Јанка Веселиновића, под називом ПИРОЋАНКЕ, међу деветнаест 14 народних песама из своје рукописне збирке.[8] Пет љубавних (три лирске и две епске) које се не налазе у Академијином рукопису, први пут је штампао у „Звезди: (Сестра брата на обеда звала (Договор, 21). Ој убава, убава девојћо (Девојачке чини, 11) Прочула се Милица (Милица, 27) Да што ми се на планин белеје (Милош и Милица, 80) а Обложи се Тодоре везире (Тодор везир и Јевреје, 161).
     Из Станојевићеве рукописне збирке штампао је 1903. угледни норвешки слависта ОЛАФ БРОХ[9] седам народних (пет њих краљичких) песама у свом знаменитом делу: „Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens"[10] као потврду својих дијалектолошких испитивања, која је 1899. по налогу Бечке академије наука вршио на територији пиротског, затим лесковачког и врањског округа. Брох је то учинио по личној дозволи М. Ђ. Станојевића, с којим се срео у Пироту у јесен 1899. Неколико њих нису из оригинала Академијина рукописа. Текстови народних песама у Броха забележени су стручније него код М. Ђ. Станојевића. Акцентовани су, а сачувана је у њима и двопадежна именичка декларација. Постоји разлика и у нешто скраћеним текстовима. На тачност бележења песама код Броха указао је својевремено и Александар Белић у оцени његове књиге.[11]
     Милан Ђ. Станојевић је у наставку доношења народних песама из лужничког среза штампао у Звезди још 25 других народних орских песама.[12] Сакупљао је и народне речи из Пирота, које је у виду збирке такође послао Академији за њен Речник.[13]
     Својом рукописном збирком од стотину углавном краљичких и орских народних песама Милан Ђ. Станојевић је међу првима открио народне умотворине Лужнице, тог забаченог, планинског дела пиротског краја. Рођен у њој, он је тамо и младост провео, а по школовању, посветио јој је и прве дане свога учитељевања. Народне песме забележио је доста добро. Мелодијски ритам сачуван је у њима, особито у орским песмама у којима певање условљено и темпом игре доминира над речима. Штета што песме нису акцентоване, не знамо им ни имена певача и играча, ни место и време бележења — што се не да надокнадити. Можемо зажалити и што њихова мелодија није забележена — поготову када се зна да је Милан Ђ. Станојевић учитељ надарене природе и извесног музичког образовања.
     Прегршт народних песама из његове збирке доносимо овде у прилогу.[14]

ЉУБАВНА ПЕСМА

ОРСКЕ ПЕСМЕ

Референце

уреди
  1. Када сам 20. јуна 1958. заједно Са 80-годишњом учитељицом Станом Јовановић, једном од првих ученица пиротске гимназије посетио Милеву, супругу Милана Ђ. Станојевића и њену кћер Смиљку Васић у њиховом стану у Београду, љубазно су ми омогућиле преглед породичне заоставштине из које сам за овај рад узео извесне податке и фотографију М. Б. Ст. — Сећајући се са поштовањем племенитих ликова данас покрјне и Стане и Милеве, захваљујем се и овом приликом Станојевићевој кћери др Смиљки Васић на помоћи која ми је том приликом указана.
  2. Архив Србије. Мин. просвете 1890. фасц. VI. Извештај М. Ђ. Станојевића од 30. новембра 1899. о стању стрижевачке основне школе.
  3. Архив Србије. Мин. просвете 1894. фасц. 17, 28. Молба М. Ђ. Ст. од 2. јула 1894. да га премести из Оснића у Пирот.
  4. Архив Србије. Мин. просвете 1896. фасц. 32, 158. Молба М. Б. Ст. од 7. јула 1896. за премештај у Пирот.
  5. (Некролог:) Смрт Милана Ђ. Снатојевића — Млађинца, учитеља и дечјег књижевника. НАРОДНА ПРОСВЕТА (лат). Београд, 1934, бр. 47. 20. мај, 1934. стр. 4.
  6. АРХИВ Српске академије наука и уметности. Етнографска збирка, бр. 3.
  7. ИЗВЕШТАЈ о раду Етнографског одсека Српске краљ. академије од 12. II 1896. ГОДИШЊАК X, 1896. стр. 221—227.

  8. Станојевић, М. Ђ.: Народно благо. ПИРОЋАНКЕ. Прибележио М. Ђ. Станојевић, учитељ.
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 15. 4. фебруар, стр. 120 и б,
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 16. 6. фебруар, стр. 128 а и б,
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 17. 9. фебру&р, стр. 135 а и б,
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 18. 11 фебруар, стр. 142 —143,
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 19. 4. март, стр. 150.
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 100. 21. новембар, стр. 1.
    ЗВЕЗДА, Београд, 1899, бр. 104. 9. децембар, стр. 825 — 826.
    Захваљујем и на овоме месту своме професору, данас покојном др Војиславу М. Јовановићу који ми је указао на постојање ових народних песама штампаних у ретко доступној „Звезди" Јанка Веселиновића.
  9. Московљевић, Милош: ОЛАФ БРОК (1867 — 1961). НАШ ЈЕЗИК. Београд, 1961. књ. XI, стр. 121 —124.
  10. Оlaf Broch: Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens von mit einer Dialektkarte. Wien 1903. S. 342+I.—Vidi зtr. 2 i 316—321—8° Ко1: Keiserlich Akademie der Wissenschatten... Sūdslavische Dialektstudien, III
  11. Белић, А.: О дијалскатском материјалу О. Броха у књмзи „Die Dialekte des sūdlichsten Serbiens", СРПСКИ АИЈАЛЕКТОЛОШКИ ЗБОРНИК, књ. II. Расправе и грађа
  12. Станојевић, Милан. Српске народне песме из Пиротског округа. Из збирке Милана Ђ. Станојевића, учитеља. ОРСКЕ ПЕСМЕ-ЗВЕЗДА, лист за забаву, поуку и књижевност, 1900. Уредник Јанко М. Веселиновић, св. II, септембар, стр. 304 — 311.
  13. Станојевић, Милан. Збирка речи из Пирота, 1899. РЕЧНИК срискохрватског књижевног или народног језика I. Српска акадсмија наука. Београд, 1959. стр. СI.
  14. Избор и нумерација песама извршио је И. Н. Првих 14 песама су из рукописне збирке „Краљ" (и то овде бр. 1 — у рукопису је бр. 47=1(47), 2(1), 3(7), 4(10)„ 5(67), 6(13), 7(15), 8(30), 9(35), 10(38), 11(53), 12(56), 13(73), и 14 (стр. 10); песму бр. 15., донео сам из штампане збирке „Пироћанке" (Звезда III/1899, бр. 15., 4. фебруар, стр. 120/б; следећих 6 песама су такође из штампане збирке М. Ђ. Станојевића, под насловом: „Орске песме (из пиротског округа), објављене у Звезди, 1900, ст. II, стр. 304 — 311.

Референце

уреди