Муње и громови
| Муње и громови Писац: Јован Јовановић Змај |
Ведро било пак се натуштило.
Сукобе се два мутна облака
Оружана муњам’ и громов’ма,
Један другог на мегдан зазива,
Кој’ ће први да другога смрви.
Плахе су се укрстиле муње,
Кано мачи у рукам’ јуначким,
А громови, небески топови,
Ударају као б’јес на б’јеса, —
Земља дрхће, камен се потреса.
Грјешни бл’једе, — у земљицу гледе;
Правда ћути, а неправда стрепи.
Боже драги, твоја воља ради —
Без ње нема ни љета ни цв’јета,
Без ње мрава не заболи глава!
— Облаци се љуто похрвали,
Побацали муње и громове,
Муње пале на високе ст’јене
А громови на зелен-планине;
Виле б’јеле томе се веселе:
Оне купе муње и громове,
Пак их слажу у давор потаје, —
Те потаје нико не дознаје.
Још пјевају својски, загрлински,
Прип’јевају вилски, равијолски:
„Доћ’ ће о̏ра српскијех сокола,
Требаће им муња и громова!”
Извор
уреди- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 1, стр. 4.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|