Моје гусле
Писац: Матија Бан




      МОЈЕ ГУСЛЕ

На врх горе, гдјено виле
   Коло воде,
   Поникнуо ловор покрај
   Врачне воде.
Вила ловор одгајила,
   Па узбрала,
   И од њега мени гусле
   Истјесала.
Својом их је б'јелом руком
   Угладила,
   Па стопљеним зраком сунца
   Позлатила;
Бич свилених својих власи
   Тад ј' упрела,
   На гусле ми златне струне
   Разапела.
Па и гусле и струне је
   Дивна вила
   Својим врелим уздасима
   Опточила,
Да кад, трептећ', струне ваздух
   Уздарају,
   Сладак њени уздисаји
   Звук издају.
Приповјетка ј' истинита,
   Маро мила:
   Твој су поклон гусле, ти си
   Моја вила.



Извори уреди

  • Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 29-30, Београд, 1892, Српска краљевска академија.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.