МОЈЕ ГУСЛЕ
На врх горе, гдјено виле
Коло воде,
Поникнуо ловор покрај
Врачне воде.
Вила ловор одгајила,
Па узбрала,
И од њега мени гусле
Истјесала.
Својом их је б'јелом руком
Угладила,
Па стопљеним зраком сунца
Позлатила;
Бич свилених својих власи
Тад ј' упрела,
На гусле ми златне струне
Разапела.
Па и гусле и струне је
Дивна вила
Својим врелим уздасима
Опточила,
Да кад, трептећ', струне ваздух
Уздарају,
Сладак њени уздисаји
Звук издају.
Приповјетка ј' истинита,
Маро мила:
Твој су поклон гусле, ти си
Моја вила.