Моја ружа (Осман Ђикић)

Моја ружа Писац: Осман Ђикић

* * *

        МОЈА РУЖА

Све уморно лежи, мртви санак снива,
И земља и људи и природа ц'јела,
Увело је цв'јеће, маглуштина сива
Суморна је крила над земљицом свела.

Не чују се звуци славујева гласа,
Нити бруји фрула веселих чобана,
Све издише тужно у мртвилу часа,
Свуд се шири пустош — пустош бесконачна.

Али у мом врту румен-ружа цв'јета,
И у пркос зиме и оштрога мраза,
Њено лице буји; а невиност света
К'о сунашце сија с' рујних јој образа!

---

Извор

• Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 81.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 112 година.