Моја женидба
Писац: Јован Стерија Поповић




        Моја женидба

Што с' не женим сви ме псују,
  Ал' како ћу невољан?
Да девојку себи узмем,
  Гди ћу наћи по вољи?
Удовица 'оће владу,
  С њом се сложит' не могу,
А да стару узмем? красно!
  Празне кости да глођем.
Да родкиња жена буде,
  Ко би глоту 'ранио?
С неродкињом не би племе
  Моје распространио.
'Иљадарка зановета,
  'Оће чешаљ по моди,
А сирота мож' и са шњом
  Заједно скапат' од глади.
Неверницу морам тући
  Без никакве милости;
А да м' опет страсно љуби,
  То је море несито!
Лепушка и друге мами;
  Ружну морам мрзити;
Трошљива ми све размеће;
  Тврда, не да ни јести.
Што ћу дакле улар мећат'
  Без невоље на главу,
Волим 'вако миран остат',
  Нек се жени ко 'оће!



Напомене уреди

  • Ова песма је објављена: Уранија 1838 стр. 242 - Серб. Народ. Новине 1838

Извори уреди

  • Јован Стерија Поповић: Целокупна дела, књига 4, страна 16-17, Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.