Морнар и море
Спремао се морнар преко мора,
У далеке земље и градове;
Кад он стига' до златне планине,
Бисер-горе, сребрене долине:
Лаком чудо, стао купит злато,
Дробни бисер и сребро бијело;
Па накрца' и прекрца' лађу,
Па низ сиње завеза' се море. —
Кад он био насред сиња мора:
Преломи се лађа од тежине,
А морнар се устави на мору,
На штичици уској и ократкој,
Па кукао, мору говорио:
„Сиње море, моја несрећицо!
Шта ће теби тако пусто благо?
Шта ћеш златит, шта ли позлаћиват!? —"
„„А да немам ја велика блага,
— Сиње море одјекну морнару:
Шта би онда ка' и ти лакомци? ... ""