Mornar i more
Spremao se mornar preko mora,
U daleke zemlje i gradove;
Kad on stiga' do zlatne planine,
Biser-gore, srebrene doline:
Lakom čudo, stao kupit zlato,
Drobni biser i srebro bijelo;
Pa nakrca' i prekrca' lađu,
Pa niz sinje zaveza' se more. —
Kad on bio nasred sinja mora:
Prelomi se lađa od težine,
A mornar se ustavi na moru,
Na štičici uskoj i okratkoj,
Pa kukao, moru govorio:
„Sinje more, moja nesrećico!
Šta će tebi tako pusto blago?
Šta ćeš zlatit, šta li pozlaćivat!? —"
„„A da nemam ja velika blaga,
— Sinje more odjeknu mornaru:
Šta bi onda ka' i ti lakomci? ... ""
