Море му шкриње
Писац: Гавро Бабић


Море му шкриње

Док морем плови усамљена лађа
и млади морнар на њој док бдије,
гледа како вали га њишу,
и морска пјена на њег' се смије.

Ево му вали у сусрет иду,
његови бијели јастуци,
пјена му лака бијела плахта,
негдје у морској матици.

Око му гледа пучину плаву,
срце му трепти, јер бура пријети,
једина жеља кроз мисли кружи,
вољену мајку још једном видјети.

И пази ево лађе му тоне,
морски је вали кидају,
а негдје на дну те морске таме,
шкољке му шкрињу скидају.