Викизворник

Моравички епитафи: Радаљево

Моравички епитафи: Радаљево су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Радаљево (Општина Ивањица).


Крајпуташ Божидару Ђоковићу (†1914) (Ђоковићи, поред сеооког пута Миловићи-Градина)

Спомен
БОЖИДАРА ЂОКОВИЋА
из села Радаљева
војника III чете I батаљ. IV пука
који поживи 23. Године
а погибе борећи се са Аустријанцима
на Малом Ражњу
2. септембра 1914. године.
Бог да му душу прости.
Спомен му подигоше
брат Радојко мајка Крстина
братучед Радосав сна Љубица
сестре Петрија, Ката и Стана.


Споменик Адаму Ђоковићу (†1910) (Ђоковићи)

АДАМ ЂОКОВИЋ
пожив. 22. г.
умро као војник
11. 7. 1910. г.
и сахрањен
у Београдском гробљу.
Спомен подигоше
сестра Милева
братучеди Рако, Ацо, Радојко
синовац Никола
и остала родбина.


Споменик браћи Димитријевић – Радовану (†1914) и Рајину (†1915) (гробље код цркве)

Ево спомен од камена
ради вечног успомена
који показује изгинуле борце
РАДОВАНА ДИМИТРИЈЕВИЋА
из Радаљева
који погибе на Мачковом Камену
у своји 25. год.
1914. год.
борећи се за отаџбину
и брата му
РАЈИНА
ратоборца храброг
кои умро у свои 18. год.
на Крфу 1915. год.
Бог да и прости.
Оставише тужне родитеље.
Драга децо наша
ови ви је дарак од ваши
за навек ожалошћени родитеља
Обрена и Стеваније
и брата Филимана.


Споменик Миљку Мојсиловићу (†1918) (гробље код цркве)

Спомен
МИЉКО МОЈСИЛОВИЋ
из Радаљева
војник 1. позива II чете 1. Батаљона
рођен 1886. год.
а погибе 2. септембра 1918. г.
као поднаредник
на Соколу у Македонији
бранећи србство и слободу народа
не жалећи крв пролити за отаџбину.
Овај спомен подигоше му из поштовања
брат Спасоје жена Станица
синови Вукоман, Вукашин и Алесандар.


Споменик Савку Мојсиловићу (†1931) (гробље код цркве)

Хладна и студена стено
овде моје не постоји тело
САВКО МОЈСИЛОВИЋ
војник 11. чете 53. п. пука Кадровачког
који је рођен 6. августа 1910. год.
а умро у најлепшем цвету 21-ој год.
у Карловцу у Хрватској
маја 1931. год.
Осташе му своје кости
у далеком свету
и остави своје родитеље
браћу и сестре
да га вечито оплакују.
Спомен подигоше му
ожалошћени отац Радомир мајка Стана
браћа Трипко, Драгослав, Радиша
и сестре Миљка, Малина, Нада, Латинка и Рада.


Споменик Радиши Мојсиловићу (†1949) (гробље код цркве)

Хладна и студена стено
овде моје не постоји тело.
РАДИША МOЈСИЛОВИЋ
рођ. 5. VI. 1928. г.
а † у најлепшем цвету
у далеком свету у Осеку
као војник
у своји 21. г.
† 17. VI. 1949. г.
Остави своје ожалошћене
родитеље браћу и сестре
да га вечито спомињу.
Спомен подигоше
отац Радомир мајка Стана
браћа Трипко Драгослав
сестре Милка, Нада и Латинка
и з. р. в. к.


Споменик Мојсиловићима – Стојану (†1914) и Милораду (†1902) (гробље код цркве)

Ој хладна и студена стено
моје овде не постоји тело.
СТОЈАН МОЈСИЛОВИЋ
војник III-ће чете 1-ог бат.
11-ог пука 1-ог поз.
који поживи 23. год.
а погибе храбро борећи се
за србство и слободу
9. септ. 1914. год.
на Мачковом Камену.
После смрти своје остави
брата и синовца
да га вечито оплакују.
МИЛОРАД МОЈСИЛОВИЋ
пож. 16. год.
умро 1902. год.
а остави свог брата
да га вечито оплакује.
Спомен подиже им
брат Чедо Мојсиловић
рез. пешад. Капетан
са синовима Војиславом и Миљком
и синовцем Божом.


Споменик Микајилу Мојсиловићу (†1915) (гробље код цркве)

Спомен овај
показује упокојеног
МИКАЈИЛА МОЈСИЛОВИЋА
из Радаљева
који је часно поживео 53. г.
а као војник 4. пук. III позива
умро је 21. новембра 1915. год.
у ропству у Аустрији
где је и сахрањен.
Бог да му душу прости.
Овај спомен
подигоше из поштовања
пријатељ Крста
зет Боривоје
кћер Радованка
Николићи.


Споменик Живојину Пејовићу (†1912) (гробље код цркве)

ЖИВОЈИН ПЕЈОВИЋ
из Радаљева
војник I позива 4-ог пука
који погибе у 26. години
за отаџбину
3. новембра 1912. год.
на Битољу
и син му
МИЛОВАН од 2 1/2 го.
умро 12. априла 1915. год.
Бог да им душу прости.
Спомен подиже им
мужу и сину Вељка,
оцу и брату Цвјета.


Споменик Влајку Милутиновићу (†1915) (гробље код цркве)

Своме мужу
односно оцу
ВЛАЈКУ МИЛУТИНОВИЋУ
из Радаљева
поднареднику занатлинске чете
рођен априла месеца 1862. год.
а угибе у рату 1915. год.
за своју отаџбину и слободу.
Влајко је био поштен грађанин
и добар радник.
Бог да му душу прости.
Из заслуге и поштовања
спомен подиже супруга Винка
са децом Радојком, Светиславом,
Драгославом, Иваном и Божаном.


Споменик Живану Пејовићу (†1912) (гробље код цркве)

Споменик
ЖИВАНУ ПЕЈОВИЋУ
из Радаљева
који поживи као часан грађанин
свои 30. година
умро је као војник у рату
у Призрену
и тамо је сахрањен
17-ог децембра 1912. год.
а његов син
ТИКОМИР од 9. год.
и кћи му МИЛУНКА од 7. год.
Овај спомен сподиже
Мика свом мужу
Раде свом оцу брату и сестри.


Споменик Јовану Симоновићу (†1915) (гробље код цркве)

Споменик
ЈОВАНА В. СИМОНОВИЋА
земљоделца из села Радаљева
рођеног децем. 1882. г.
а 1915. г.
кад Мађари земљу заузеше
поробише зулум починише
Јована су у ропство одвели
у Ашаху земљу Мађарску
и тамо је мука допануо
са мукама живот изгубио
– умро 1916. г.
Млади живот тамо оставио
у Мађарској у земљи проклетој.
Тужна мајка спомен вечни деци милој
драгом сину Миломиру првом сину,
Растку и Душану
и Магдалена и Јермила
својим милим ћерима
да за њима тужи за навек мајка.
Спомен подиже
своме мужу и деци
Драгина синовица.


Споменик Вуколићима – Веселину (†1914) и Радојку (†1915) (гробље код цркве)

ВЕСЕЛИН ВУКОЛИЋ
војник III позива III чете I бат. п. пука
борио се 12- те, 13- те
а погибе у борби на Крстацу
12. децембра 1914. год.
РАДОЈКО ВУКОЛИЋ
оба из Радаљева
војник II чете I бат. IV пук сталног кадра
од 12. до 15. Ратник
а умро у Чачанској болници
у своји 20. год.
10-ог јануара 1915. год.
Бог да им душу прости.
Овај спомен подижу им ожалошћени
отац Алексије брату и сину,
мајка деверу и сину (...)


Споменик Петру Тутуновићу (†1942) (гробље код цркве)

Спомен ПЕТРА Љ. ТУТУНОВИЋА
из Радаљева
рођ. 12. VI. 1907. г.
Умре као ратни заробљеник
у Немачкој 2. XII. 1942. г.
Спомен подижу
синови и браћа
и супруга Миросанда
(Ј. Поповић Ваљево)

Извор

уреди
  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Моравички_епитафи:_Радаљево&oldid=126866”