Молитва (Милица Стојадиновић Српкиња)
| Молитва Писац: Милица Стојадиновић Српкиња |
О Ти Боже бесконачни
Призри на ме са висина!
Твоја милост прама људи
Јесте увек неизмерна.
Koг уцвели земља ова
Ти га Творче тешиш небом.
Више беда земног бића
Душу дижеш том утехом.
Moja с’ душа к Теби диже
Очи траже небо Твоје
А на ову бедну земљу
Само капљу сузе моје.
Овде свако добро дело
Тек сретају беде само,
С тога свака лепа душа
Рано тежи к Теби тамо,
Ja се Теби молим Творче –
За овај свет то једино
Докле живим, да поживим
Теби само ja угодно.
Да ja могу у невољи
Твоје име свагда звати
И овако у молитви
Своме срцу одлакшати.
Извор уреди
- Ненад Грујичић приредио: Антологија српске поезије (1847-2000), Бранково Коло, Ср. Карловци, 2012, стр. 120
|