Molitva (Milica Stojadinović Srpkinja)
| Molitva Pisac: Milica Stojadinović Srpkinja |
O Ti Bože beskonačni
Prizri na me sa visina!
Tvoja milost prama ljudi
Jeste uvek neizmerna.
Kog ucveli zemlja ova
Ti ga Tvorče tešiš nebom.
Više beda zemnog bića
Dušu dižeš tom utehom.
Moja s’ duša k Tebi diže
Oči traže nebo Tvoje
A na ovu bednu zemlju
Samo kaplju suze moje.
Ovde svako dobro delo
Tek sretaju bede samo,
S toga svaka lepa duša
Rano teži k Tebi tamo,
Ja se Tebi molim Tvorče –
Za ovaj svet to jedino
Dokle živim, da poživim
Tebi samo ja ugodno.
Da ja mogu u nevolji
Tvoje ime svagda zvati
I ovako u molitvi
Svome srcu odlakšati.
Izvor
uredi- Nenad Grujičić priredio: Antologija srpske poezije (1847-2000), Brankovo Kolo, Sr. Karlovci, 2012, str. 120
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milica Stojadinović Srpkinja, umro 1878, pre 146 godina.
|