Молитва (Војислав Илић)
Молитва
| Молитва Писац: Војислав Илић |
Кад јекну звона с црквице старе,
Тихо и бôнô, кроз ноћни мрак,
А суво грање зашушти благо,
Љубећи први зоричин зрак —
Светиње пуна, душа ми леће
Тамо, где вечни борави Бог,
Па му се моли молитвом благом:
О, чувај, Боже, анђела мог!
Анђела оног што блуди ноћу,
И с душе гони несносан сан,
И души мојој крепости даје,
У горки часак, у страшан дан.
Анђелским крилом нека ме штити,
Кроз живот овај мучан и клет —
А смрт кад дође, нек са мном онда,
Ка небу зрачни управи лет!
28. јула, 1880 год.
Извори
уреди- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 93.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|