Молитва (Војислав Илић)
Молитва
Молитва Писац: Војислав Илић |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B1.jpg/80px-%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B1.jpg)
Кад јекну звона с црквице старе,
Тихо и бôнô, кроз ноћни мрак,
А суво грање зашушти благо,
Љубећи први зоричин зрак —
Светиње пуна, душа ми леће
Тамо, где вечни борави Бог,
Па му се моли молитвом благом:
О, чувај, Боже, анђела мог!
Анђела оног што блуди ноћу,
И с душе гони несносан сан,
И души мојој крепости даје,
У горки часак, у страшан дан.
Анђелским крилом нека ме штити,
Кроз живот овај мучан и клет —
А смрт кад дође, нек са мном онда,
Ка небу зрачни управи лет!
28. јула, 1880 год.
Извори
уреди- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 93.