Младост Доситија Обрадовића/19
| ◄ ОСМА ПОЈАВА | ДЕВЕТА ПОЈАВА | ДЕСЕТА ПОЈАВА ► |
ДЕВЕТА ПОЈАВА
АНТОНИЈЕ, ЈАНИЋИЈЕ, ДИОНИСИЈЕ, МАЈКА НИКЕ ПУТИНА и пређашњи
(АНТОНИЈЕ, ЈАНИЋИЈЕ и ДИОНИСИЈЕ утрче уплашени и гледају где ће да се склоне; за њима дотрчи и МАТИ НИКЕ ПУТИНА сва разјарена)
МАТИ (виче):
Брже ми дете на среду, јер ћу тај час запалити и манастир и цркву и калуђере!... Зар се тако ради?!... Зар су зато манастири да се туђа деца краду, па да вас служе и да од њих после направите таке црне беспосличаре као што сте ви?!... Ако сте ради деце имати, а ви се жените као и остали људи....
ДИОНИСИЈЕ:
Бре јеси л’ чула, жено....
МАТИ (упадне му):
... Брже ми дете на среду, јер ако те шчепам, сву ћу ти браду ишчупати и очи ћу ти ископати!...
ИГУМАН:
Стани, жено, и умири се. Ко си ти и кога тражиш овде?
МАТИ:
Питаш ме: ко сам и кога тражим?! — Тражим сина мога Нику што сте га одмамили у ваш манастир, њега и синовца бабе Николе из Чакова.
ДОСИТИЈЕ (крије се иза калуђера):
Не дајте ме, ако бога знате!.... Кажите да нисам овде.
МАТИ:
Шта сте стали?... Шта ме гледате?... Где је моје дете? Таки на среду с њиме, јер ће вас све виле однети!... Или, наопако, да га већ нисте покалуђерили?!...