Mladost Dositija Obradovića/19
| ◄ OSMA POJAVA | DEVETA POJAVA | DESETA POJAVA ► |
DEVETA POJAVA
ANTONIJE, JANIĆIJE, DIONISIJE, MAJKA NIKE PUTINA i pređašnji
(ANTONIJE, JANIĆIJE i DIONISIJE utrče uplašeni i gledaju gde će da se sklone; za njima dotrči i MATI NIKE PUTINA sva razjarena)
MATI (viče):
Brže mi dete na sredu, jer ću taj čas zapaliti i manastir i crkvu i kaluđere!... Zar se tako radi?!... Zar su zato manastiri da se tuđa deca kradu, pa da vas služe i da od njih posle napravite take crne besposličare kao što ste vi?!... Ako ste radi dece imati, a vi se ženite kao i ostali ljudi....
DIONISIJE:
Bre jesi l’ čula, ženo....
MATI (upadne mu):
... Brže mi dete na sredu, jer ako te ščepam, svu ću ti bradu iščupati i oči ću ti iskopati!...
IGUMAN:
Stani, ženo, i umiri se. Ko si ti i koga tražiš ovde?
MATI:
Pitaš me: ko sam i koga tražim?! — Tražim sina moga Niku što ste ga odmamili u vaš manastir, njega i sinovca babe Nikole iz Čakova.
DOSITIJE (krije se iza kaluđera):
Ne dajte me, ako boga znate!.... Kažite da nisam ovde.
MATI:
Šta ste stali?... Šta me gledate?... Gde je moje dete? Taki na sredu s njime, jer će vas sve vile odneti!... Ili, naopako, da ga već niste pokaluđerili?!...