Мијат харамбаша
Паде снијег о Петрову дану,
западоше брда и долине,
западоше у гори хајдуци.
Ту бијаше Мијат харамбаша,
са његових неколико друга. 5
Заледи се тока за јелеке,
а јелеке за танку кошуљу,
а кошуља за бијело лице!
Стаде рећи Мијат харамбаша:
„Браћо моја и дружино редом, 10
истерајте из пушака кремен,
да не би ли ватру наложили”.
Не могаше ватру наложити,
па кренуше стрмо низ планину,
те слегоше цркве Русалинке. 15
Но ј’ егуман[1] врата затворио,
па викаше, дозват га не могу.
Но шта рече Мијат харамбаша:
„Браћо моја и дружино редом,
турте капе под лијеве руке, 20
па се молте богу по закону,
не би ли се црква отворила!”
Лако су га браћа послушала,
два пута су цркву обколили,
сама им се црква отворила, 25
туна су се ватре огријали.
