Mijat harambaša
Pade snijeg o Petrovu danu,
zapadoše brda i doline,
zapadoše u gori hajduci.
Tu bijaše Mijat harambaša,
sa njegovih nekoliko druga. 5
Zaledi se toka za jeleke,
a jeleke za tanku košulju,
a košulja za bijelo lice!
Stade reći Mijat harambaša:
„Braćo moja i družino redom, 10
isterajte iz pušaka kremen,
da ne bi li vatru naložili”.
Ne mogaše vatru naložiti,
pa krenuše strmo niz planinu,
te slegoše crkve Rusalinke. 15
No j’ eguman[1] vrata zatvorio,
pa vikaše, dozvat ga ne mogu.
No šta reče Mijat harambaša:
„Braćo moja i družino redom,
turte kape pod lijeve ruke, 20
pa se molte bogu po zakonu,
ne bi li se crkva otvorila!”
Lako su ga braća poslušala,
dva puta su crkvu obkolili,
sama im se crkva otvorila, 25
tuna su se vatre ogrijali.
