Митров-дан
Писац: Јован Грчић Миленко
(слика)


Гора је мирна...
Свечана тишма на груд јој пала,
Па ко̑ да крвцу румену сања;
А слаби ветрић — прозеблих крила —
Гласно запева врх сува грања...
Планински поток, ледена срца,
Низ кршно стење потмуло хуче.
На оштром шљунку пакосно цичи,
У тавном рову тавно јауче...
Ох, чудно све је! И страшно све је!
У ломној гори све пусто стоји!
Од грања свога дрвље се преза,
Гора се сама од себе боји...
.      .      .      .      .      .      .      .
.      .      .      .      .      .      .      .
Полако веје...

Извор уреди

  • Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 74.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.