Митров-дан
| Митров-дан Писац: Јован Грчић Миленко |
| (слика) |
Гора је мирна...
Свечана тишма на груд јој пала,
Па ко̑ да крвцу румену сања;
А слаби ветрић — прозеблих крила —
Гласно запева врх сува грања...
Планински поток, ледена срца,
Низ кршно стење потмуло хуче.
На оштром шљунку пакосно цичи,
У тавном рову тавно јауче...
Ох, чудно све је! И страшно све је!
У ломној гори све пусто стоји!
Од грања свога дрвље се преза,
Гора се сама од себе боји...
. . . . . . . .
. . . . . . . .
Полако веје...
Извор
уреди- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 74.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|