Мистер Долар (комедија у четири чина)/39
| ◄ III | IV | ► |
IV
РЕДАКТОР, ПРЕЂАШЊИ
РЕДАКТОР (Поврнуте јака на горњем капуту): Ја задоцнио нешто са листом.
ЖАН: Добар дан желим! Молим лепо?
РЕДАКТОР: Хвала, нећу ништа! (Матковићу) Значи, комедија је свршена?
МАТКОВИЋ: Да драги мој, комедија је свршена. Мистер Долар завршио је своју владавину и сручило се све што је на њему заснивало своје битисање. И пријатељство и љубав и части и почасти... све, све, све се сручило под развалама ебрејског храма коме је стварност заљуљала стубове. Као што видите, разбегли су се сви да оставе ово двоје, срећних баш зато што нису били робови мистер Долара.
РЕДАКТОР: Тако жалим што нисам могао да видим тај крах!
МАТКОВИЋ: Боље за вас, згадили би се!
РЕДАКТОР: Па сад?
МАТКОВИЋ: Сад... видите... рад и труд. — (Показзје на оно двоје који су се предано одали послу) — Срећа је гола лаж, а рад је истина. Само се на раду заснива трајна срећа! — (Чује се далеко сирена неке фабрике) Чујете ли?
РЕДАКТОР: Да, зора је већ, фабрика је објављује.
МАТКОВИЋ: То су, видите ли, јутарња звона, која позивају вернике на молитву не златноме мамону већ племенитоме господару света поштеноме раду И труду. — (Прилази филаретама) — Ено, видите ЛИ кроз таман вео разређене ноћи како промичу силуете људи, жена, деце — кренули су на глас звона која малочас чусте. То су верници и поклоници рада; њихов су религиозни знак жуљеви на рукама, а украс им је знај на челу. Само кроз ту нову веру, кроз рад, доспеће се до снаге која ће разорити незнабожачко божанство мистер Долара.
РЕДАКТОР (Наслони се на ограду и помно се задуби у размишљање).
МАТКОВИЋ (Седа на столицу окренут гледаоцима, вади цнгарету): Жан!
ЖАН (Дотрчи): Молим лепо!
МАТКОВИЋ: Припалите ми цигарету!
ЖАН: Молим лепо! (Пали и одлази опет послу).
МАТКОВИЋ (Пуши пратећи дим који га одводи у дубоко размишљање).
3 А В Е С А
|