Mister Dolar (komedija u četiri čina)/39
| ◄ III | IV | ► |
IV
REDAKTOR, PREĐAŠNjI
REDAKTOR (Povrnute jaka na gornjem kaputu): Ja zadocnio nešto sa listom.
ŽAN: Dobar dan želim! Molim lepo?
REDAKTOR: Hvala, neću ništa! (Matkoviću) Znači, komedija je svršena?
MATKOVIĆ: Da dragi moj, komedija je svršena. Mister Dolar završio je svoju vladavinu i sručilo se sve što je na njemu zasnivalo svoje bitisanje. I prijateljstvo i ljubav i časti i počasti... sve, sve, sve se sručilo pod razvalama ebrejskog hrama kome je stvarnost zaljuljala stubove. Kao što vidite, razbegli su se svi da ostave ovo dvoje, srećnih baš zato što nisu bili robovi mister Dolara.
REDAKTOR: Tako žalim što nisam mogao da vidim taj krah!
MATKOVIĆ: Bolje za vas, zgadili bi se!
REDAKTOR: Pa sad?
MATKOVIĆ: Sad... vidite... rad i trud. — (Pokazzje na ono dvoje koji su se predano odali poslu) — Sreća je gola laž, a rad je istina. Samo se na radu zasniva trajna sreća! — (Čuje se daleko sirena neke fabrike) Čujete li?
REDAKTOR: Da, zora je već, fabrika je objavljuje.
MATKOVIĆ: To su, vidite li, jutarnja zvona, koja pozivaju vernike na molitvu ne zlatnome mamonu već plemenitome gospodaru sveta poštenome radu I trudu. — (Prilazi filaretama) — Eno, vidite LI kroz taman veo razređene noći kako promiču siluete ljudi, žena, dece — krenuli su na glas zvona koja maločas čuste. To su vernici i poklonici rada; njihov su religiozni znak žuljevi na rukama, a ukras im je znaj na čelu. Samo kroz tu novu veru, kroz rad, dospeće se do snage koja će razoriti neznabožačko božanstvo mister Dolara.
REDAKTOR (Nasloni se na ogradu i pomno se zadubi u razmišljanje).
MATKOVIĆ (Seda na stolicu okrenut gledaocima, vadi cngaretu): Žan!
ŽAN (Dotrči): Molim lepo!
MATKOVIĆ: Pripalite mi cigaretu!
ŽAN: Molim lepo! (Pali i odlazi opet poslu).
MATKOVIĆ (Puši prateći dim koji ga odvodi u duboko razmišljanje).
3 A V E S A
|