Милош Обилић (Јован Суботић)
Писац: Јован Суботић
ПЕТИ ПРИЗОР


ПЕТИ ПРИЗОР
Кнезови долазе: Бановић Страхиња, Стефан Мусић, Бошко Југовић, Срђа Злопоглеђа,
Милан Топлица, Иван Косанчић, Југовићи и остали.


БАНОВИЋ:
Је ли од вас, свијетла господо,
Ко што чуо, шта Турчин донесе.
МУСИЋ:
Ја не могох ни речи дознати.
БОШКО:
Да би ко што о том рећи знао,
(Бановићу.)
Првом теби било би познато.
(Мусићу.)
А и теби, огњени Мусићу.
Ал’ цар рече Бранковићу кнезу
Дочекати и примит’ гласника
Па ни речи рећи му не дати
Док цар најпре с њиме не говори.
Сад су тамо: осим цара ту је
Син и таст му и обадва зета.
МУСИЋ:
И право је, што тако нареди
Чини ми се врата се отварају...
Ето цара, на места господо!
(Кнезови се у ред стављају.)



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.