Мејрима/38
ПОЈАВА X
МЕЈРИМА:
Ој, упомоћ! Је л’ упомоћ кога?
Он дошао, а ја попих отров.
Ха сотоно, твоје ј’ ово дјело. —
Жив ми пламен у прсима гори,
Утробу ми отров љуто гризе...
Лијек какав, лијек, лијек дајте.
О Шерифо, ђе си? Ђе сте друге
Робињице?... Не чује ме нико;
Свак побјеже. Авај! Шта ћу сада?
Бабо, бабо, што ти бар не дођеш?
Зар овако можеш да оставиш
Своју кћерку?... Шта безумна велим?
Не чујем ли как’ ужасно вичу
И с’јеку се?... Грозно, грозно, грозно!
Можда теби, о несрећни бабо,
Сад у срце гурају сто ножа.
Стан’те, мога оца, мога оца!
(Иде к вратима, посрће и хвата се за мотку.)
Ох, не могу! Свладаше ме муке...
Крепка рука у грлу ме стеже...
Једва видим... магла!... Смрт је ово.
(Преваљује се на постељу.)
Живот! О мој Боже, дај ми живот!
Референце
уреди
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|