[Мајку моли Ана Дамњанова]
Мајку моли Ана Дамњанова:
„Дај ме, нане, за ајдук Николчу."
„Не те давам за ајдук Николчу,
ће те давам за момче Јорманче.“
Па гу даде за момче Јорманче. 5
Три године с њега не зборила.
Кад настала година четврта,
проговара Ана Дамњанова:
„Ајде, момче, у бабу на гости
„Иди, Ано, доље у подруми, 10
те избери до два добра коња.“
Слеже Ана доле у подруми,
па изабра обе ђоге коњи,
и пођоше у бабу на гости.
Кад су били у гору зелену, 15
проговара тој момче Јорманче:
„Викни, Ано, те ми запој малко,
тешка ме је дремка обалила,
те не могу на коња да стојим.“
„Не смем, не смем, бре момче Јорманче, 20
не смем, не смем од ајдук Николчу!“
„Викни, Ано, ти се њега не бој!“
Запојала т’нко гласовито
да се чуло три сата долеко.
Тој дочуја тај ајдук Николча, 25
па говори на своји дружина:
„Тој што поје т’нко гласовито,
тој си поје Ана Дамњанова,
ја гу чекам три године дана."
И изиђе горе на бусије, 30
на бусије у тесне клисуре.
Туј се сретна сас момче Јорманче.
Борише се три дна и три ноћа.
Додија се на момче Јорманче,
па говори Ане Дамњанове: 35
„Бркни, Ано, у свил’ни џепови,
те извади бритву наострену.
Удри, Ано, кога тебе драго.“
Ана бркна у свил’ни џепови,
и извади бритву наострену, 40
па Јорманче момче ударила,
и десну му обрву одсекла.
Кад видело тој момче Јорманче,
бритку сабљу одма извадило,
паде глава на ајдук Николчу, 45
паде глава Ане Дамњанове.
Узе главу тој момче Јорманче,
обе главе стави у бисаге,
па отиде у бабу на гости.
Лепо га је баба дочекала 50
и лепо га она упитала:
„Камо, момче, Ане Дамњанове?“
Проговара тој момче Јорманче:
„Ево, бабо, главе у бисаге,
туј је глава Ане Дамњанове, 55
туј је глава ајдука Николче.“
Радо га је баба дочекала,
радо га је баба испратила.
