[Majku moli Ana Damnjanova]
Majku moli Ana Damnjanova:
„Daj me, nane, za ajduk Nikolču."
„Ne te davam za ajduk Nikolču,
će te davam za momče Jormanče.“
Pa gu dade za momče Jormanče. 5
Tri godine s njega ne zborila.
Kad nastala godina četvrta,
progovara Ana Damnjanova:
„Ajde, momče, u babu na gosti
„Idi, Ano, dolje u podrumi, 10
te izberi do dva dobra konja.“
Sleže Ana dole u podrumi,
pa izabra obe đoge konji,
i pođoše u babu na gosti.
Kad su bili u goru zelenu, 15
progovara toj momče Jormanče:
„Vikni, Ano, te mi zapoj malko,
teška me je dremka obalila,
te ne mogu na konja da stojim.“
„Ne smem, ne smem, bre momče Jormanče, 20
ne smem, ne smem od ajduk Nikolču!“
„Vikni, Ano, ti se njega ne boj!“
Zapojala t’nko glasovito
da se čulo tri sata doleko.
Toj dočuja taj ajduk Nikolča, 25
pa govori na svoji družina:
„Toj što poje t’nko glasovito,
toj si poje Ana Damnjanova,
ja gu čekam tri godine dana."
I iziđe gore na busije, 30
na busije u tesne klisure.
Tuj se sretna sas momče Jormanče.
Boriše se tri dna i tri noća.
Dodija se na momče Jormanče,
pa govori Ane Damnjanove: 35
„Brkni, Ano, u svil’ni džepovi,
te izvadi britvu naostrenu.
Udri, Ano, koga tebe drago.“
Ana brkna u svil’ni džepovi,
i izvadi britvu naostrenu, 40
pa Jormanče momče udarila,
i desnu mu obrvu odsekla.
Kad videlo toj momče Jormanče,
britku sablju odma izvadilo,
pade glava na ajduk Nikolču, 45
pade glava Ane Damnjanove.
Uze glavu toj momče Jormanče,
obe glave stavi u bisage,
pa otide u babu na gosti.
Lepo ga je baba dočekala 50
i lepo ga ona upitala:
„Kamo, momče, Ane Damnjanove?“
Progovara toj momče Jormanče:
„Evo, babo, glave u bisage,
tuj je glava Ane Damnjanove, 55
tuj je glava ajduka Nikolče.“
Rado ga je baba dočekala,
rado ga je baba ispratila.
