Мајка има деветина сина

* * *


[Мајка има деветина сина]

Мајка има деветина сина
и десету Султану девојку.
Султана ву стигна за одадбу,
јављав ву се просци од све стране.
Мајка си гу арно светувала: 5
„Послушај ме, моја мила ћерко:
иди тамо где слунце изгрева."
А татко ву друг благослов дава:
„Иди тамо где слунце заоди.“
Браћа нећев ни једно, ни друго, 10
већ гу праћав врло на долеко:
„Иди, сестро, куд те браћа давав.
Ми смо твоја деветина браћа,
ми ћемо ти често доодити:
у годину у сваки месеци, 15
у месеци у сваку недељу.“
Тој дочула на Султу свекрва,
навалила па гу испросила.
Када дође Султану да води,
њум одведе, а чуму доведе. 20
Мало време затим поминуло,
не мирује чума проклетница,
утепала деветина браћа,
утепала њиног старог татка,
а мајку ги у црно завила, 25
направила црну кукавицу.
Чека, чека невеста Султана,
чека, чека девет годин’ дана,
и десету за девет месеци,
никој нема од род да ву дође. 30
Дожале се богу јединоме,
па ву диже најмалога брата.
Он омеси од земљу погачу,
и наточи од воду ракију,
па отиде у сестру на гости. 35
Њега сестра од долеко спази,
познала је брата најмладога,
истрчала па га пресретнала:
„Што ми, брате, на тамњан удараш?“
„Тебе ти се салте зачињује.“ 40
„Што погача на земљу мирише?
Што ракија на воду удара?“
„Ти знаш да смо деветина браћа,
докле смо се девет оженили,
у рдов се пиће водносало, 45
а у амбар жито муљосало.
Но послушај, моја мила сестро,
ајде с мене на гости да идеш.“
„Чекај, брате, на пазар да идем,
па да купим до девет мараме, 50
и да купим до девет прстена,
да дарујем моје миле снаје.“
Отиднала па се и врнала,
па су пошли путом путовати.
Кад су били у високу гору, 55
брат на сестру речи говорија:
„Иди, сестро, на горњу путину,
ја ће идем на доњу путину;
туј сам синоћ коња пројашија,
туј сам своју узду изгубија.“ 60
Пође путом Султана невеста,
оде право у мајкини двори.
Кад је дошла близу до авлију,
застанала, па се препаднала,
па је стала чудом да се чуди. 65
Дворови ву у пелин обрасли,
испред двори једно суво дрво,
и у њега једна кукавица,
кука, кука, добри бог да плаче,
кука, кука црна кукавица, 70
па преврћа како ластавица.
А кад виде Султану невесту,
проговори црна кукавица:
„Ајд’ одотле, мори црна чумо,
изеде ми девет мили сина, 75
и десетог на кућу сејбију.“


Референце

Извор

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 250-251.
  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 21-23.