Majka ima devetina sina

* * *


[Majka ima devetina sina]

Majka ima devetina sina
i desetu Sultanu devojku.
Sultana vu stigna za odadbu,
javljav vu se prosci od sve strane.
Majka si gu arno svetuvala: 5
„Poslušaj me, moja mila ćerko:
idi tamo gde slunce izgreva."
A tatko vu drug blagoslov dava:
„Idi tamo gde slunce zaodi.“
Braća nećev ni jedno, ni drugo, 10
već gu praćav vrlo na doleko:
„Idi, sestro, kud te braća davav.
Mi smo tvoja devetina braća,
mi ćemo ti često dooditi:
u godinu u svaki meseci, 15
u meseci u svaku nedelju.“
Toj dočula na Sultu svekrva,
navalila pa gu isprosila.
Kada dođe Sultanu da vodi,
njum odvede, a čumu dovede. 20
Malo vreme zatim pominulo,
ne miruje čuma prokletnica,
utepala devetina braća,
utepala njinog starog tatka,
a majku gi u crno zavila, 25
napravila crnu kukavicu.
Čeka, čeka nevesta Sultana,
čeka, čeka devet godin’ dana,
i desetu za devet meseci,
nikoj nema od rod da vu dođe. 30
Dožale se bogu jedinome,
pa vu diže najmaloga brata.
On omesi od zemlju pogaču,
i natoči od vodu rakiju,
pa otide u sestru na gosti. 35
Njega sestra od doleko spazi,
poznala je brata najmladoga,
istrčala pa ga presretnala:
„Što mi, brate, na tamnjan udaraš?“
„Tebe ti se salte začinjuje.“ 40
„Što pogača na zemlju miriše?
Što rakija na vodu udara?“
„Ti znaš da smo devetina braća,
dokle smo se devet oženili,
u rdov se piće vodnosalo, 45
a u ambar žito muljosalo.
No poslušaj, moja mila sestro,
ajde s mene na gosti da ideš.“
„Čekaj, brate, na pazar da idem,
pa da kupim do devet marame, 50
i da kupim do devet prstena,
da darujem moje mile snaje.“
Otidnala pa se i vrnala,
pa su pošli putom putovati.
Kad su bili u visoku goru, 55
brat na sestru reči govorija:
„Idi, sestro, na gornju putinu,
ja će idem na donju putinu;
tuj sam sinoć konja projašija,
tuj sam svoju uzdu izgubija.“ 60
Pođe putom Sultana nevesta,
ode pravo u majkini dvori.
Kad je došla blizu do avliju,
zastanala, pa se prepadnala,
pa je stala čudom da se čudi. 65
Dvorovi vu u pelin obrasli,
ispred dvori jedno suvo drvo,
i u njega jedna kukavica,
kuka, kuka, dobri bog da plače,
kuka, kuka crna kukavica, 70
pa prevrća kako lastavica.
A kad vide Sultanu nevestu,
progovori crna kukavica:
„Ajd’ odotle, mori crna čumo,
izede mi devet mili sina, 75
i desetog na kuću sejbiju.“


Reference

Izvor

  • Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 250-251.
  • Momčilo Zlatanović: Epske narodne pesme jugoistočne Srbije, Vranje, 1987., str. 21-23.