Мајка Нуру почесто изружи
Мајка Нуру почесто изружи:
— Кћери Нуро, једна пустахијо!
Све дјевојке на тебе су мани,
што заводиш момке и удовце,
челебије, аге Сарајлије? 5
Што ли чекаш, што се не удајеш?
— Мајко моја, алмасли лептиру,
не карај ме, не љути се на ме,
не знам ког ћу момка изабрати.
Сваки има по неку махану! 10
Нећу Џине, не могу се с њиме;
нећу Клине, ружно му је име;
нећу Сврзе, све га цуре мрзе;
нећу Џане, није Џано за ме;
ни Кулаша, а ни Сапараша, 15
ни Чомаре, од млијека проваре,
ни Докаре, на маслу цицваре,
ни Пекаре, сарајске фукаре,
Турханије, једне диваније,
Џинџефића, танка танковића, 20
ни Супраге, онди нема аге,
ни Пејдаха, немам на њег аха,
ни Сарића, ни Бакаревића,
два јангина, што ћу, мајко, с њима?
Туренџије, једног диленџије, 25
Зубетљака, једнога просјака,
Обходаша, једног будалаша,
ни Хећама, убила га тама,
ни Морића, куга га сморила,
ни Жетицу, једну кукавицу, 30
ни Јамака, укисла кајмака.
Нећу Пиње, што ћу, мајко, с њиме?
Ни Крнуша, ружна му је душа,
нећу Враге, јер ми нису драге,
ни Семиза, глогова пекмеза, 35
Кулендера, једнога бетера,
Мерхемију, једног лафаџију,
ни Кураха, пуха из ораха,
Очактана, једног колпозана,
Далагије, танке оклагије, 40
ни Сабуре, нису за њег цуре.
Нећу Мишће, срце ми не ишће,
па се, вала, никад не удала!
Моје гонџе Маџаревић Мујо,
фисно гонџе цмих наусница, 45
мрке косе, а бијела лица.
Моја мајко, грано од биљура,
за Мујагу удаће се Нура!