Majka Nuru počesto izruži
Majka Nuru počesto izruži:
— Kćeri Nuro, jedna pustahijo!
Sve djevojke na tebe su mani,
što zavodiš momke i udovce,
čelebije, age Sarajlije? 5
Što li čekaš, što se ne udaješ?
— Majko moja, almasli leptiru,
ne karaj me, ne ljuti se na me,
ne znam kog ću momka izabrati.
Svaki ima po neku mahanu! 10
Neću Džine, ne mogu se s njime;
neću Kline, ružno mu je ime;
neću Svrze, sve ga cure mrze;
neću Džane, nije Džano za me;
ni Kulaša, a ni Saparaša, 15
ni Čomare, od mlijeka provare,
ni Dokare, na maslu cicvare,
ni Pekare, sarajske fukare,
Turhanije, jedne divanije,
Džindžefića, tanka tankovića, 20
ni Suprage, ondi nema age,
ni Pejdaha, nemam na njeg aha,
ni Sarića, ni Bakarevića,
dva jangina, što ću, majko, s njima?
Turendžije, jednog dilendžije, 25
Zubetljaka, jednoga prosjaka,
Obhodaša, jednog budalaša,
ni Hećama, ubila ga tama,
ni Morića, kuga ga smorila,
ni Žeticu, jednu kukavicu, 30
ni Jamaka, ukisla kajmaka.
Neću Pinje, što ću, majko, s njime?
Ni Krnuša, ružna mu je duša,
neću Vrage, jer mi nisu drage,
ni Semiza, glogova pekmeza, 35
Kulendera, jednoga betera,
Merhemiju, jednog lafadžiju,
ni Kuraha, puha iz oraha,
Očaktana, jednog kolpozana,
Dalagije, tanke oklagije, 40
ni Sabure, nisu za njeg cure.
Neću Mišće, srce mi ne išće,
pa se, vala, nikad ne udala!
Moje gondže Madžarević Mujo,
fisno gondže cmih nausnica, 45
mrke kose, a bijela lica.
Moja majko, grano od biljura,
za Mujagu udaće se Nura!
