Мајка Мару ситно плетијаше
Мајка Мару ситно плетијаше,
Од петоро и од деветоро
Ситно плете, мудро свјетоваше:
— Ћери моја, господско кољено,
Када одеш у Павлове дворе, 5
Њемкуј, ћерко, три године дана. —
Луда Мара мудар с'вјет примила,
Кад отиде у Павлове дворе,
Њемковала девет годиница,
Њемкујући три родила сина. 10
Кад првога сина је родила,
Долази јој Павле господаре,
И доноси тепсију дуката
Да дарује мушко чедо своје;
Па говори Павле господаре: 15
— Сретно нама мушко чедо, Маро!
Она с' њему смјерно поклонила,
Б'јелим лицем до земљице црне,
Поклањаше, ништа не збораше.
Када другог сина породила, 20
Долази јој Павле господаре:
— Сретно наше мушко чедо, Маро! -
Опет му се Мара поклањаше,
Поклањаше, ништа не збораше.
Кад је трећег породила сина, 25
Долази јој Павле господаре,
— Сретно наше мушко чедо, Маро! -
Мара њему ништа не говори.
Но се Павле био наљутио,
Па говори Павле господаре: 30
— Проговори, њемкињицо Маро,
Проговори, јал’ ћу се женити
Которкињом брзоговоркињом. —
Мара му се смјерно поклањаше,
Б'јелим лицем до земљице црне, 35
Поклањаше, опет не збораше.
Он говори остарјелој мајци:
— М’јеси, мајко, бијеле колаче,
Да ја идем ка Котору граду,
Да доведем Которку ђевојку, 40
Которкињу брзоговоркињу,
Која ће ми с коња говорити. —
Па он оде ка Котору граду,
Те испроси Которку ђевојку,
Па поведе Которку ђевојку. 45
Обукла се њемкињица млада,
Једна глава а два истифана,
Једне руке двоје белензуке,
Једно грло три ситна ђердана,
На плећима диба и кадифа, 50
И обукла до три сина њена,
Блистају се као драго сунце.
А говори Которка ђевојка:
— Шта се сјаји, Павле господаре,
Јал' је сунце, јал’ је мјесечина, 55
На твојему бијеломе двору? —
Ал’ говори Павле господаре:
— Оно јесте њемкињица Мара,
И са њоме до три сина њена. —
Кад су били пред бијеле дворе, 60
Луч свијетли њемкињица Мара,
Говори јој Которка ђевојка:
— Чујеш мене, њемкињицо Маро,
Ако с' н'јема, нијеси слијепа,
Луч догорје, нокти сагорјеше; 65
Ја не жалим твојијех ноката,
Но ја жалим Павлова прстења,
Јер не могу тавна натицати,
А на моје пребијеле руке. —
Проговори њемкињица Мара: 70
— Которкињо брзоговоркињо!
Још ћеш брже мајку полазити!
На нашему коњу дрварскоме,
По нашему момку најамнику! —
Отидоше Павлу на муштулук: 75
— Дај муштулук, Павле господаре,
Проговори њемкињица Мара. —
Који први на муштулук дође,
Павле даје земљу Скендерију,
Који други на муштулук дође, 80
Павле даје хиљаду дуката,
Који трећи на муштулук дође,
Павле даје бисер и камење,
Тад поврати Которку ђевојку,
На њиноме коњу дрварскоме, 85
По њиноме момку најамнику,
Оста Мара са Павлом у двору.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
